Miloš Veljković

Miloš za sebe kaže da je borac i čovek pun optimizma. U tinejdžerskom dobu mu je dijagnostifkovana retinopatija, nasledna očna bolest koja dovodi do postepenog gubitka vida. Prvi simptomi su se javili još u osnovnoj školi kada nije mogao jasno da razaznaje slike ispred oka kada je mračno. Iako se vid postepeno pogoršavao, Miloš je uspeo da završi fakultet, a onda je jednog dana gotovo preko noći skoro u potpunosti ostao slep. U ovim trenucima pronašao je oslonac u porodici koja je bila velika podrška. Kako navodi, jednom kada je prihvatio sebe kao slepu osobu, osetio je slobodu koju nije iskusio do tada. Apeluje na sve slepe i slabovide osobe da svoje stanje prihvate, da se ne osećaju postiđeno i da će u takvim okolnostima rušiti sve granice koje se ispreče u životu.