Redovne kontrole vida

Kada otići na oftalmološki pregled?

Ukoliko su vaše oči zdrave i imate dobar vid, savetuje se da obavite kompletan oftalmološki pregled makar jednom u vašim 20-tim i dva puta u 30-tim godinama.

Ipak, o redovnosti pregleda i kontrola potrebno je da se konsultujete sa vašim oftalmologom u slučaju da imate neko od sledećih akutnih ili hroničnih oboljenja:

• Ukoliko imate infekciju, povredu, osećaj bola u oku ili primetite bilo kakvu promenu vida, neophodno je da odmah konsultujete oftalmologa.
• Ukoliko nosite sočiva
• Ukoliko imate dijabetes, povišen krvni pritisak ili porodičnu istoriju očnih bolesti.

Nakon 40. godine života preporučuju se redovni kompletni pregledi oba oka na godišnjem nivou. U ovom periodu života se kod velikog broja ljudi po prvi put mogu pojaviti znaci oboljenja očiju i promene sa vidom. Rano pristupanje lečenju može značajno pomoći u očuvanju vida i sprečavanju daljih komplikacija.

Osobe koje žive sa dijabetesom, visokim krvim pritiskom ili imaju porodičnu istoriju očnih bolesti, kompletne očne preglede bi trebalo da zakazuju redovno i mnogo pre 40. godine u dogovoru sa odabranim oftalmologom.

Za ljude starosne dobi iznad 65 godina, važnost redovnih godišnjih pregleda postaje još veća ako se uzme u obzir da raste verovatnoća razvoja očnih bolesti poput katarakte, dijabetičke retinopatije, starosne makularne degeneracije i glaukoma.

Kako izgleda pregled oftalmologa?

Kompletan očni pregled je jednostavan, bezbolan i traje od 45 do 90 minuta.

Pregled podrazumeva sledeće:

• Procenu opšteg zdravstvenog stanja, uključujući porodičnu istoriju bolesti, postojanje neke hronične bolesti, konstatotovanje terapije koju koristite itd.
• Procenu zdravlja očiju

Jedan od najpoznatijih testova pomoću kojeg Vaš lekar može da proceni oštrinu vida je “Tumbling E” test, tokom koga osoba treba da navede u kom pravcu je okrenuto slovo E ili viljuška, kako se simbol često naziva.

Takođe, lekar može da proveri kako Vaše zenice reaguju na svetlost tako što će uperiti svetlosni snop u Vaše oko, usled čega se zenice najčešće sužavaju.

Gubitak bočnog (perifernog vida) može biti simptom glaukoma, pa će vam vaš lekar uraditi i ovaj test. On je posebno značajan, jer gubitak bočnog vida može proći neprimećeno.

Uz pomoć testom očne pokretljivosti lekar posmatra vaše oči prilikom kretanja u različitim pravcima kako bi procenio da li su u ravni, kao i funkciju očnih mišića.

Kada je u pitanju očni pritisak, on se može izmeriti metodom okularne tonometrije. Na početku testa se koristi lokalni anestetik i fluoresceinska boja, nakon čega se pristupa merenju pritiska tonometrom, prislanjanjem uređaja na očnu jabučicu. Pored ove metode, može se koristiti i “Air puff” test, pri kojem se koristi vazdušni pritisak i nema direktnog kontakta uređaja sa okom. Povišen očni pritisak predstavlja faktor rizika za razvoj glaukoma.

Pregled prednjeg segmenta oka se obavlja biomikroskopom ili špalt lampom. Na ovaj način se detaljno mogu pregledati različiti delovi oka. Ovim pregledom lekar može da proceni da li postoji osnov za dijagnostifikovanje katarakte, konjuktivitisa, makularne degeneracije ili odvajanja mrežnjače.

Kada se vrši pregled mrežnjače i optičkog nerva, oftalmolog će vam prvo staviti kapi za oči u cilju širenja zenica. Usled toga, vaše oči mogu biti osetljive na svetlost narednih nekoliko sati nakon pregleda.

Ukoliko bude potrebno, vaš lekar može obaviti dodatne specijalizovane testove.

Izvor: https://www.aao.org/eye-health/tips-prevention/eye-exams-101