Ekonomske posledice gubitka vida
Skoro 300 miliona ljudi u svetu ima umereno do teško oštećenje vida, a dodatnih 43 miliona je klasifikovano kao slepo. Očekuje se da će do 2050. ovi brojevi porasti na 474 i 61 miliona.
Skoro 300 miliona ljudi u svetu ima umereno do teško oštećenje vida, a dodatnih 43 miliona je klasifikovano kao slepo. Očekuje se da će do 2050. ovi brojevi porasti na 474 i 61 miliona.
U zapadnoj Evropi, katarakta, senilna degeneracija makule (SDM), glaukom i dijabetička retinopatija (DR) su najzastupljenije očne bolesti (oni čine više od polovine svih slučajeva slepila), posebno među onima od 50 ili više godina. Tačnije, SDM i dijabetički makularni edem (DME), komplikacije sa DR su vodeći uzroci gubitka vida u razvijenim zemljama.
Žene su više pogođene nego muškarci, a najsiromašniji u društvu imaju veću verovatnoću da trpe negativne posledice zbog nedostatka pristupa pravovremenoj, visokokvalitetnoj nezi. Do 2040. godine starenje stanovništva moglo bi dovesti do toga da 288 miliona ljudi bude pogođeno SDM-om (u poređenju sa 170 miliona u 2014).Isto tako, učestalost DR će se povećati, uzimajući težak danak za pojedince, njihove porodice i voljene, i šire društvo.
Zdravstveni sistemi trenutno nisu u stanju da isprate potražnju za prevencijom i negom, a očekuje se da će potražnja eksponencijalno rasti, posebno kako se pojavljuju novi terapijski modaliteti.
Većina trajnih gubitaka vida može se sprečiti ili lečiti, ali pristup odgovarajućoj nezi i podršci je ograničen.
Kao ključni faktori za nedostatak pravovremene nege i lečenje oftalmoloških problema, mogu se navesti:
1. regionalna nejednakost u pružanju usluga, pri čemu posebno zaostaju ruralna područja;
2. loše integrisani zdravstveni sistemi za dijagnozu i upućivanje i duge liste čekanja;
3. visoki finansijski troškovi nege za pogođene ljude;
4. neefikasnost dostupnih terapija;
5. nedostatak javne svesti o zdravlju očiju.
Gubitak vida i slepilo izazivaju značajan invaliditet i ekonomski teret, kako za pojedinca tako i za društvo u celini. Sva istraživanja pokazuju da: približno 90% onih sa oštećenjem vida živi u okruženjima sa niskim prihodima, bez obzira da li su u zemljama sa visokim prihodima ili u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Ekonomsko opterećenje gubitka vida za državu može biti značajno i obuhvata direktne i indirektne troškove.
Direktni troškovi:
Zdravstveni troškovi:
-Troškovi lečenja i medicinske nege.
-Troškovi lekova i medicinskih pomagala kao što su naočare, kontaktna sočiva, i drugi asistivni uređaji.
Programi rehabilitacije za slepe osobe
-Obuka za upotrebu asistivne tehnologije
-Specijalizovane usluge kao što su vodiči za slepe osobe ili psi vodiči; prilagođavanje javnog prevoza, pristupa državnim I javnim institucijama…
Socijalna pomoć:
-Socijalne pomoći i penzije za osobe sa invaliditetom
-Troškovi smeštaja u specijalizovanim ustanovama
Obrazovanje:
-Specijalizovani obrazovni programi i materijali za slepe osobe
-Obuka nastavnog osoblja za rad sa slepim učenicima
-Prilagođavanje škola i univerziteta za osobe sa oštećenjem vida
Indirektni troškovi:
Zapoljšavanje i produktivnost:
Za pojedinca:
-Gubitak produktivnosti zbog nemogućnosti ili smanjene mogućnosti rada, samim tim se smanjuju i prihodi, a povećavaju se troškovi života zbog potrebe za lečenjem i negom
Za državu:
-Programi zapošljavanja i obuke za slepe osobe
-Troškovi prilagođavanja radnih mesta za slepe radnike
-Smanjeni prihodi zbog smanjene radne sposobnosti
Koliko to zaista košta?
U 2020. su uvećani iznosi društvenih troškova koji se odnose na slepilo zbog SDM, DME i proliferativne dijabetičke retinopatije u SAD dostigli 20 milijardi dolara. Očekuje se da će se ovaj iznos utrostručiti do 2050. Društveni troškovi su izračunati na osnovu direktnih troškova kao što su medicinske usluge i indirektnih troškova poput smanjene produktivnosti rada i troškova neformalne nege. Slični podaci su prijavljeni u Evropi, iako su malo stariji: u 2016. ukupni direktni i indirektni troškovi zbog SDM-a (nedostajalo je uporedivih podataka za DME) procenjeni su na 89,5 milijardi evra godišnje. Raspon se proteže od 282 miliona evra u Sloveniji do 3,3 milijarde evra u Poljskoj.
U Srbiji dijabetički makularni edem (DME) i neovaskularna senilna makularna degeneracija (nSDM) su neki od najčešćih uzroka gubitka vida( ~5,5% pacijenata sa dijabetes melitusom (DM) razvije DME, dok je nSDM zastupljena u ~3,5% populacije starije od 50 godina).
*Prema podacima Instituta za javno zdravlje (IZJZ) Batut Batut, u Srbiji ima 700.000 obolelih od DM, a primenom svetskog proseka prevalencije može se proceniti da u Srbiji ima 38.500 obolelih od DME.
*Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji živi 2,84 miliona ljudi starijih od 50 godina, a prevalencija od 3,5% u ovoj populaciji mogla bi da dovede do čak 100.000 obolelih od nSMD-a.
Tek nedavno (2020) pacijentima u Srbiji su dostupne nove, znatno efikasnije terapijske opcije u lečenju DME, koje finansira Republički fond (aflibercept na C listi Republičkog fonda) – značajan deo ovih pacijenata leče se u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS) na Klinici za očne bolesti.
Podaci su prikupljeni na uzorku od 100 pacijenata sa DME i 40 pacijenata sa nSDM lečenim u UKCS.
Procenjeno je da su prosečni troškovi 1,06 miliona dinara godišnje za prosečnog pacijenta sa DME lečenog u UKCS, odnosno 600.000 dinara godišnje za prosečnog pacijenta sa nSDM lečenog na istoj klinici.
S obzirom na nereprezentativnost uzorka (98% pacijenata sa DME lečenih afliberceptom), moguće je samo indirektno proceniti ukupne troškove DME u Srbiji (npr. ako se leči samo 1% pacijenata sa DME, a za njih uzimamo prosečnu cenu iz ove studije, a za svih ostalih 99% prosečna cena iz ove studije je umanjena za cenu aflibercepta - DME košta 21,38 milijardi dinara ili ~180 miliona evra godišnje)
Koji su najveći izazovi gubitka vida za zdravstveni sistem?
Upravljanje oštećenjem vida je veliki izazov za javno zdravlje - osim troškova povezanih sa oštećenjem vida i slepilom i njihovim direktnim uticajem, pojedinci su izloženi riziku od fizičkih povreda, socijalnog povlačenja i hroničnih zdravstvenih komorbiditeta kao što je depresija. Svi ovi komorbiditeti nose povećanu potrebu za zdravstvenim reagovanjem u sistemima koji su već preopterećeni.
Kako globalna populacija stari, očekuje se da će broj ljudi koji žive sa gubitkom vida rasti. Bez dodatnih ulaganja u globalno zdravlje očiju, očekivanih 1,8 milijardi ljudi će živeti sa nelečenim gubitkom vida do 2050. godine.
Koji su najčešći problemi i prepreke u lečenju?
Zdravstveni stavovi i ponašanja u vezi sa zdravljem očiju često su neoptimalni u opštoj populaciji. Nedavno veliko istraživanje širom sveta pokazalo je da, iako 80% ispitanika smatra preglede očiju važnim, manje od polovine ih redovno obavlja. Takođe, postoje problematični stavovi , kao što su odrasli koji pronalaze načine da kompenzuju loše zdravlje ili prihvataju loš vid kao neizbežnost procesa starenja, ili oni kod kojih i dalje postoje kulturološke stigme vezane za nošenje naočara. Kod dece postoji dodatni problem, jer nije jednostavno utvrditi, a sami ne primećuju da njihov vid možda nije tako dobar kao kod njihovih vršnjaka.
Za mnoge ljude, pristup oftalmološkoj nezi predstavlja veliku prepreku, posebno među onima koji žive u ruralnim sredinama. Kada ljudi I uspeju da dođu do oftalmologa, odeređeni broj će se plašiti pregleda i/ili neophodnog lečenja.
Takođe, prepreke za lečenje su i troškovi lečenja, strah i potencijalna potreba za ponovnim lečenjem. Oboleli često ne žele da opterećuju porodicu/prijatelje time što će od njih zahtevati da ih prevoze na svaku terapiju, tako da ne nastavljaju sa lečenjem.
U svim ovim slučajevima, podizanje svesti o važnosti preventivnih pregleda, kao i odnos pacijenata i lekara su važni pokretači pristupa nezi, jer pomažu u informisanju pacijenata o zdravlju očiju i lečenju.
Ukupan ekonomski uticaj slepila na društvo može biti težak za kvantifikovanje, ali je nesumnjivo značajan. Iz tog razloga, prevencija slepila kroz pravovremenu, tj. ranu dijagnostiku i lečenje očnih bolesti predstavlja važnu investiciju u javno zdravlje koja može smanjiti dugoročne troškove i poboljšati kvalitet života osoba sa oštećenjem vida.
Reference:
iapb.org
Vision for change – Meeting the growing demand for eye care, The Economist Group 2022, supported by ROCHE
Jovan Mihajlović, Risimic D. et al, Studija troškovnog opterećenja dijabetičkim makularnim edemom i neovaskularnom senilnom degeneracijom makule u Srbiji
The cost of vision loss and blindness in Canada,Canadian Council of the Blind , May 2021